Iako će ovo možda zvučati potpuno neverovatno, verujte nam da ne preterujemo. Umesto današnjih automobila, bicikala i trotineta koji prolaze dorćolskim ulicama, po njima su se nekada šetale kamile. Otkud one tu malo je duža priča, nadamo se i zanimljiva.
Dorćol je već vekovima beogradsko centralno gradsko jezgro i mesto najznačajnijih kulturnih i društvenih događaja, ali i trgovačka četvrt, tačka susreta ljudi različitih nacija i običaja. Upravo na Dorćolu, na samom početku Dušanove ulice gde se mi danas nalazimo, tokom perioda osmanske vladavine nalazila se velika pijaca poznata kao Bit-Pazar. Mnoštvo trgovaca nudilo je svoje proizvode – od hrane, napitaka, začina, tkanina i svile, pa sve do nakita – ubeđujući mušterije da je njihova roba najbolja. Razume se, sve je to trebalo dopremiti – i eto kamila.
U blizini Bit-pazara Mehmed-paša Sokolović – naše gore list, najpoznatiji po tome što je podigao čuvenu ćupriju u Višegradu – podiže karavan-saraj, odmorište za brojne trgovce. Dimenzije karavan-saraja bile su ogromne, mnogi govore da je on zauzimao veliki deo Dušanove sve do ulice Strahinjića bana. Čelebija, veliki turski putopisac, u svojim uspomena na Beograd piše: „Karavan-seraj Sokoli Mehmed-paše je kao kakva tvrđava s gvozdenom kapijom. U njemu ima sto i šezdeset odžaklija, na dva sprata je odeljenje za hareme, štala za konje i štala za kamile…” Dođosmo i do kamila. One su bliskoistočnim trgovcima služile za prenos robe, najčešće retkih začina, duvana, svile, nakita i dragocenih metala. Danas je gotovo nezamislivi put koji su ti trgovci morali da prođu, i to na kamilama, dugačak nekada i hiljadama kilometara. Ali, on se prelazio, donoseći u Evropu nove, nekada i nepoznate začine, kao i nove namirnice. Ko zna koliko je današnjih jela poniklo iz poseta ovih trgovaca.
Veliki karavan-saraj kasnije ustupa mesto novim zdanjima tokom austrijske vladavine Beogradom. Jedna od najvećih zgrada podignutih u tom vremenu, impozantna po svojoj veličini, bila je na mestu nekadašnjeg karavan-saraja. Narod je zvao Pirinčana, po mnogima zato što je pogrešno izgovarao njen zvanični naziv Prinčev han, a po drugima zato što se tu kasnije nastavila trgovina, najviše pirinčem. Kako god bilo, taj naziv se ustalio. Velika palata austrijskog upravnika Srbijom odoleva vekovima, iako znatno oštećena brojnim ratovima, ništa manje i nebrigom, prelazeći iz ruke u ruku različitim osvajačima. Najčešće je služila prvobitnoj svrsi koju je zamislio Mehmed-paša Sokolović, i to kao odmorište trgovcima na putu ka zapadnoj Evropi. Kamile se, kako kažu istoričari, poslednji put pojavljuju na dorćolskim ulicama krajem osamnaestog veka, ustupajući mesto velikim brodovima, kasnije vozovima, danas tankerima i avionima. Nestala je i Pirinčana. Prilikom velike rekonstrukcije Dorćola krajem devetnaestog veka njeni ostaci su porušeni, a na mestu gde je ona nekada bila sada je impozantni Dom Svetog Save.
Svesni značajne istorije koja se odigrala u našem komšiluku, mi je sećamo sa ponosom. I ne samo to. Kroz naše obroke mi pričamo svojevrsnu priču o prepletu različitih kultura, ali i kroz upotrebu manje poznatih namirnica i začina. Naravno, sve to nam ne dopremaju kamile, ali baš kao i nekadašnji trgovci i ugostitelji na uglu Dušanove ulice, mi želimo vam da ponudimo nove ukuse.
Svratite do nas, nalazimo se na samom početku Dušanove ulice, nekadašnjem središtu karavan-saraja, mestu koje postoji već vekovima. Garantujemo vam ukusne i zdrave obroke i šetnju kroz prebogatu istoriju Dorćola. Za kamile ne garantujemo, ali ko zna, možda se ponovo pojave 😊
Vaš „Good days“
Good days 